Početničke greške (II deo)

BITI U ŽURBI

Najveće greške se prave kada je “ova kampanja trebala da bude poslata juče!” Tada se ne poradi dovoljno na dizajnu i kodiranju i ne posveti se dovoljno vremena sadržaju poruke. U žurbi se ne bira dovoljno pažljivo ni naslov poruke, a to je najbitnije kako biste imali dobru stopu otvaranja mail-ova. Ukoliko ne obratite dovoljno pažnje na listu na koju šaljete, možete poslati svim vašim kontaktima iako je poruka namenjena samo određenoj grupi. Na taj način šaljete nerelevantan newsletter, ili još gore, ljudima koji se nisu prijavili za newsletter. Ukoliko vidim u svom sandučetu nešto što ne znam šta je, najverovatnije će biti obeleženo kao SPAM. Šta se tada dešava? Internet provajderi dobijaju poruku da je mail obeležen kao SPAM i pošiljaoca stavljaju na crnu listu zbog spamovanja. Tako da usporite malo. Budite sigurni da je Vaš mail doteran i da je lista na koju šaljete baš ta koju ste hteli da upotrebite. Ukoliko niste već to uradili, pogledajte da li i kako možete da segmentirate listu kako biste dobili bolje rezultate svojih kampanja.

PRETPOSTAVKA DA LJUDI ŽELE DA VAS ČUJU

Da li su Vam svi sa Vaše liste dali eksplicitnu dozvolu da im šaljete mail-ove? Ukoliko nisu, vi samo predpostavljate da oni žele da Vas čuju. Veeelika greška! Bićete prijavljeni za spamovanje. Iako se radi o „ljudima koji su sigurno čuli za mene“ ili ukoliko ste „dugo i pažljivo pravili listu“, ako oni kojima šaljete mail-ove nisu eksplicitno od Vas tražili da im šaljete poruke, šaljete SPAM.

Ovo često zbunjuje ljude i onda se čuju reči poput „Ali ja stalno dobijam ponude od raznih ljudi za koje nikada nisam čuo i ja to cenim.“ Postoji razlika između mail-a koji Vama direktno neko pošalje sa nekom prodajnom pričom i kada neko taj isti mail pošalje na veliku količinu adresa. SPAM je velika količina mailova poslatih bez pristanka onih kojima se šalje. Sami izvedite zaključak kome treba a kome ne svoje mail-ove i da li treba da ih šaljete na kupljene liste. Ukoliko, sa druge strane, imate listu mail-ova svojih saradnika i klijenata, ali nemate njihovu dozvolu da im šaljete newsletter, pošaljite im jedan mail sa pitanjem da li žele da ih redovno obaveštavate na tu adresu.

PREDPOSTAVLJANJE DA LJUDI ZNAJU KO SAM

Marketiri ponekada kreiraju opt-in formular i čekaju da se dovoljno ljudi prijavi kako bi krenuli u svoje email marketing kampanje. Problem nastaje kada prođe dovoljno vremena da Vas zaborave i Vi im se odjednom javite sa nekim newsletter-om. Iako ste na potpuno legalan način došli do kontakata, ukoliko Vas ne prepoznaju, tj. Vi ih ne podsetite, najverovatnija reakcija primalaca je prijava za SPAM. Ovo se dešava daleko češće nego što mislite. Istraživanja pokazuju da je pola godine dovoljno da potpuno zaborave i Vas i svoju prijavu za Vaš newsletter. Zato nemojte predpostavljati da oni znaju ko ste Vi već im pošaljite mail da ih podsetite o kome se radi.
Nastaviće se…

Nastavi sa čitanjem:
«« Početničke greške (I deo) Početničke greške (III deo) »»